Хрнице у Скрадину (Почитељ) 0001    Рано рани сердар Мустаф-ага 0002    На Кладуши на бијелој кули, 0003    С братом својим, гојеним халилом 0004    Прије зоре и бијела дана, 0005    Хала зоре, ни сабаха нема, 0006    Ни даница помолила лица, 0007    Мујо зове свог брата Халила: 0008    »Наложи ми ватру у оџаку.« 0009    Момак уста, ватру наложио, 0010    Пристави му кахву у ибрику; 0011    Брату Мују кахву уточио, 0012    А Мујо му тада говорио: 0013    »Мој Халиле, сиђи у подруме, 0014    Сигуравај ђога и малина, 0015    Па се мени у одају врати, 0016    Да ти речем три четири р’јечи.« 0017    Кад дијете коње сигураше, 0018    Свом се брату у одају врати, 0019    А Хрња му, буљук-баша, каже: 0020    »Сестру нашу из одаје буди, 0021    Нек’ нам лаке снесе брашљенице, 0022    А ти брате у хардове сађи, 0023    Па изнеси вина и ракије, 0024    Хегбе мећи, у теркије вежи, 0025    Мени тада у одају дођи. 0026    Ми ћемо се хазур учинити, 0027    Нашим коњ’ма на авлију саћи 0028    И готове посјести хајване, 0029    Да идемо низ планине саћи, 0030    Не бисмо ли шићар патпазили: 0031    Па ћемо се на Кладушу вратит’, 0032    Нашу бојну чету саставити, 0033    Не бисмо ли шићар прихватили.« 0034    Оба брата на ноге скочише 0035    И готове посјели хајване, 0036    И одоше од бијеле куле. 0037    Низ калдрму ударише путем. 0038    Док стигоше на воду Плавенац, 0039    Туде има дрвена ћуприја, 0040    Браћа добре коње претјераше, 0041    Док сиђоше под планину лугу, 0042    А одонлен крај зелена луга, 0043    Док стигоше Кунари планини, 0044    Хватише се од Кунаре пута. – 0045    Уз Кунару два пуна сахата, 0046    Док дођоше до воде бунара, 0047    Тудјека је падалиште старо, 0048    Туде сјели и отпочинули, 0049    И браћа се напојила пива, 0050    И коњи им зопцу позобали. 0051    Браћа добре коње појахала, 0052    Низ Кунару удрили планину, 0053    Хватили се поља зеленога 0054    И јамили зелене планине 0055    Буковице и Ораховице, 0056    Јамили се до Отреше пута. 0057    Отеша је несретна планина, 0058    Необично кроз Отрешу проћи: 0059    Вуци вију, гавранови гракћу, 0060    Туда често јадикују мајке. 0061    Туда браћа коње протјераше, 0062    У Нездравље поље загазише. 0063    Тамам равно поље прегазише, 0064    А б’јели их данак оставио. 0065    А мркла их ноћца прихватила, 0066    Уз Јадику браћа ударише. 0067    Кад су брду на планини били, 0068    На планини под омаром кривом, 0069    Ту два брата конак учинила. 0070    У јутро је уранио Мујо, 0071    Приставио кахву у ибрику. 0072    Брата буди млађега, Халила: 0073    »Устај брате, сједи ми код крила, 0074    Да ти кахву у филџану дадем. 0075    Добро гледај док огране сунце, 0076    Добро гледај куд ће гранут сунце, 0077    По којој ће кити ударити.« 0078    Па видјеше низ Јадиковицу, 0079    Најпре једну киту прихватио, 0080    А у кити суховрха јела. 0081    Мујо брату завика Халилу: 0082    »Добро стаза и богаза чувај, 0083    А ја одох сухограној јели.« 0084    Оде Мујо стрмо низ планину, 0085    Оста Халил чувајући кланца. 0086    Кад Хрњица сухограни сиђе, 0087    Па се јели попе у врхове, 0088    Окрену се сенту њемачкоме, 0089    Па угледа до Јанока града. 0090    Док од брда ударило сунце, 0091    Из њедара потеже дурбина, 0092    Разви дурбин на седам каната, 0093    Што му гледа у седам сахата, 0094    Па он броји по Јаноку куле, 0095    Набројио тридес’т и четири. 0096    Кад од града полетје капија, 0097    Из капије тридесет момака 0098    И за њима двадес’т дјевојака, 0099    А за њима варакли кочија. 0100    Под кочијом двије бедевије, 0101    Бијеле су како двије виле, 0102    Набојено гриве и перчини, 0103    Па сиђоше низ росну ливаду, 0104    Ударише пољу широкоме. 0105    Кад су пољу на сриједу били, 0106    На пољу је родила пшеница, 0107    Тудер стаде тридесет момака 0108    И двадесет дилбер дјевојака. 0109    Устави се варакли кочија, 0110    Припадоше момци до кочије, 0111    Прихватише свилена чадора, 0112    Свилен чадор од зелене свиле, 0113    Распеше га пољу на сриједи. 0114    Из кочија испаде дјевојка, 0115    А каква је, весела јој мајка! 0116    У струку је танка а висока, 0117    А у лишцу б’јела а румена, 0118    Ока црна, а солуфа густа, 0119    Слађа су јој од шећера уста. 0120    Како се је цура оправила, 0121    Ко да зенђил иде манастиру. 0122    На дјевојци б’јаху три кавада: 0123    Један црвен до земљице црне, 0124    Други зелен до зелене траве, 0125    Трећи мавен, да се за њом маме, 0126    На ногам’ јој гаће од саслука; 0127    Какве су јој гаће од саслука. 0128    До поле је поставила вуком, 0129    А од поле вуком и бауком, 0130    А вијенац мишем бијелијем, 0131    Куд их веже, да је не претеже, 0132    Да јој учкур не однесе т’јела. 0133    А како је пристала дјевојка: 0134    Руке једне, троје белензуке, 0135    И све јој се до лаката тачу, 0136    Уши једне, а двоје менђуше, 0137    Грло једно, а три су ђердана, 0138    Један јој је од крмзи мерџана, 0139    Тај јој ђердан грло залатио, 0140    Б’јело грло црвени мерџани, 0141    То дјевојку погледати л’јепо. 0142    Други јој је од дробна бисера, 0143    Тај јој ђердан залатио дојке, 0144    Б’јели бисер, а бијеле дојке, 0145    То дјевојку погледати л’јепо. 0146    А трећи јој од жутих дуката, 0147    Па га ниско цура попушћала, 0148    На ср’једи јој дукат фундуклија. – 0149    А кад Мујо стимо маџарије, 0150    Уздахнуо са срдашца свога: 0151    »Мили Боже фисне Маџарице, 0152    А за мене види маџарија! 0153    Паре немам, а немам динара!« 0154    Сави дурбин, у њедра га тури, 0155    Па се оде салазити Мујо. 0156    До поле се салазио јеле, 0157    Од поле се ноге омакоше, 0158    Мујо паде на ледину траву, 0159    Тада пушку јами карабина, 0160    Оде Мујо кроз Јадиковицу, 0161    Сађе брату под омару криву, 0162    Гдје је свога брата оставио. 0163    Брата свога спавајући нађе, 0164    И Мујо га резил учинио 0165    И својом га ногом ударио: 0166    »Јере спаваш, мртви сан заспао! 0167    Јесам ли те овдје оставио, 0168    Да ми стаза и богаза чуваш? 0169    Ти не чуваш стаза ни богаза. 0170    Да наљезе сердар Закарићу, 0171    Да те овдје нађе спавајући, 0172    Би ти пасју одсјекао главу.« 0173    Санан момак на ноге скочио, 0174    На пушке му нападоше руке, 0175    На Хрњицу очи исколачи, 0176    А Хрница њему говорио: 0177    »Себи пушке, усахле ти руке! 0178    Да си јутрос шићар потпазио, 0179    К’о што га је потпазио Мујо 0180    На јаночком пољу широкоме: 0181    На њем клета родила пшеница, 0182    А жење је банова мобина, 0183    А изашла банова дјевојка, 0184    Иста сестра банова Анђуша, 0185    Шејир чини своје жетеоце, 0186    А за њима младе жетелице. 0187    Ах каква је, жалосна ти мајка! 0188    Да је видиш на пољу, Халиле, 0189    Како ли је одгојила т’јело, 0190    Т’јело би јој било за везира, 0191    Како не би за тебе Халиле; 0192    И ласно бих цуру прегорио, 0193    Ал’ не могу жутих маџарија.« 0194    Халил с’ одмах ашик учинио, 0195    Па Хрњици брату говорио: 0196    »Да сиђемо пољу јаначкоме, 0197    Да јамимо капетан-дјевојку, 0198    Мени, Мујо, гола Маџарица, 0199    Теби, брате, жуте маџарије.« 0200    Превари се, уједе га гуја, 0201    Па завика свог брата Халила: 0202    »Дај ми коња, хајде низ планину.« 0203    Док сиђоше под Јадиковицу, 0204    Половина претјерала дана. 0205    Отолен су два пуна сахата, 0206    Док се сиђе под црвене ст’јене, 0207    Док се јаме луга Мандушића; 0208    Сахат има кроз зелене луге, 0209    Док се јаме поља Јаночкога. 0210    Јамили се поља зеленога, 0211    Ићиндији навегало сунце, 0212    Када чудно чудо опазише: 0213    Паде чадор од зелене свиле, 0214    Метнуше га на врхе кочија. 0215    А поврће тридесет момака, 0216    А за њима двадес’т дјевојака, 0217    И за њима варакли кочије. 0218    »Мујо, брате«, завика Халиле, 0219    »Види, брате, јада дебелијех! 0220    Ено оде капетан-Маџарка!« 0221    Халил Муја виче са малина: 0222    »Гони, брате, на своме ђогату, 0223    Достигни ми на коњу Маџарку!« 0224    Док Хрњица пољу на сриједу, 0225    Маџарица под росну ливаду, 0226    Док Хрњица под росну ливаду, 0227    А дјевојка граду на капију; 0228    Мујо граду на капију сиђе, 0229    А дјевојка под банову кулу,. 0230    Не шће Мујо под банову кулу, 0231    Већ окрену тијесним сокаком, 0232    Оде Мујо пред пјану мејхану, 0233    Туде има посестриму драгу, 0234    А на име крчмарицу Мару. 0235    Б’јел му ђогат дође пред мејхану, 0236    Стаде цика дебела ђогата, 0237    Стаде вика на њем несретника, 0238    Познаде га пејик крчмарица, 0239    Па излетје пред пјану мејхану, 0240    Под Хрњицом ухвати ђогата. 0241    У сокаку одјаха хајвана – 0242    Изађоше двије цуре младе, 0243    У госпоје јамише ђогата. 0244    Мара грлом викну из свег гласа: 0245    »Вод’те коња у топле подруме, 0246    Полож’те му зоби и сијена.« 0247    Оде Мара у пјану мејхану, 0248    А за њоме Хрња буљук-баша 0249    И дијете одгојен Халиле. 0250    Мара добар хизмет учинила, 0251    Вараклије подмаче шћемлије, 0252    А шећерли донесе ракије; 0253    Тамам браћа ћеиф уграбила, 0254    А у томе кара акшам дође, 0255    Мара Мују тихо проговара: 0256    »Да идемо на бојеве горње, 0257    Вакат нам је вечерати Мујо.« 0258    Кад дођоше у шикли одају, 0259    Господску им метнула вечеру, 0260    А прељетно навалила вино. 0261    Док Хрњицу прихватило вино, 0262    У Марију очи издрљачи: 0263    »Маре моја, посестримо драга! 0264    Питаћу те, да ми право кажеш, 0265    Је ли каква ваша госпојица, 0266    Госпојица дилбер Анђелија? 0267    Би ли била за мога Халила? 0268    Јер сам, Маре, нијет учинио, 0269    Овог вакта оженити брата.« 0270    Кад Маруша дочу лакрдију, 0271    На Хрњицу окренула главу, 0272    Побру своме лакрдију баци: 0273    »Прођ’ се побро, жалосна ти мајка! 0274    Окани се наше госпојице, 0275    Госпојице дилберАнђелије, 0276    Сва је жута, као кучка љута, 0277    Носа дуга, заоштрених пета, 0278    Она није за Халила твога. 0279    А ако си нијет учинио 0280    Овог вакта оженити брата, 0281    Да ти кажем цуру за Халила, 0282    Ето брате низ ћесаревину. 0283    Јер су дошли сићани мандати 0284    Од Скрадина града бијелога. 0285    Шта, Хрњица, у мандату пишу: 0286    Зове нашег јаночкога бана, 0287    Каква ата има за мејдана, 0288    Ја кобилу брзу бедевију, 0289    Да је, Мујо, води до Скрадина. 0290    Ево вакта, а ево земана, 0291    Мореш брата оженити свога. 0292    Твога коња у Крајини хвале, 0293    Да ба бржег у Крајини нема; 0294    Што не вије у два рама крила, 0295    Твом ђогату утећи не море. 0296    Води коња, моја сиротињо, 0297    Мујо, брате, бијелу Скрадину, 0298    А ако ти Бог и срећа даде, 0299    Ак’ утече ђогат на мејдану, 0300    Вјере ми ћеш честит’ останути. 0301    Како пише од Скрадина бане, 0302    Шћер Аницу меће на кошију, 0303    Уз Аницу меће барилицу, 0304    Мој Хрњица, мекијех дуката, 0305    Да потребну запане јунаку, 0306    Нека море направити дворе, 0307    Таста свога дочекати бана.« 0308    Када Мујо дочу лакрдију, 0309    Маруши је ’вако бесједио: 0310    »Сједи, Маро, у з’о час ти било! 0311    Није ласно сићи до Скрадина, 0312    Најприје су Јадиковци кланци, 0313    Гдјено често јадикују мајке, 0314    А остају удовице младе. 0315    И то бих ти прегорио Маре, 0316    А знадеш ли Модровића кланац, 0317    Да је низа њ седам чардакова, 0318    А у њима седам харамбаша, 0319    Што чувају Модровића кланац; 0320    Да би сишо низ Модровић кланац, 0321    Није ласно на капију доћи, 0322    На њој чува шаровита гуја, 0323    Љута гуја капиџија Мато, 0324    А код њега пет стотин’ пандура. 0325    Ту су, Маре, влашки стимадури, 0326    Што познају коње и јунаке, 0327    Ту су коња улентрали мога, 0328    Вазда им је граду на капији. 0329    Ја се тамо ни крочити не ћу, 0330    Нека врази носе кафезлију, 0331    Брата мога ни женити не ћу.« 0332    Кад дијете очу лакрдију, 0333    У свог брата очи исколачи, 0334    Шта Халиле у мејхани виче: 0335    »Јере, Мујо, да од Бога нађеш! 0336    Овог вакта ожени Халила, 0337    Ево вакта оженити брата, 0338    Да сиђемо бијелу Скрадину.« 0339    Вели Мујо:«Ја се крочит не ћу.« 0340    Кад је д’јете ријеч прихватило, 0341    Стаде брата заклињати свога: 0342    »Дај ми, Мујо, изун и ђогата, 0343    Да ја сиђем бијелу Скрадину, 0344    Да ја пушћам дебела ђогата, 0345    Мој Хрњица, на варак кочију. 0346    Ак’ утечем на дугу мејдану, 0347    Мујо, теби маџарије жуте, 0348    Мени, Мујо, салте кафазлија.« 0349    Мујо рече:«Не дам ти ђогата.« 0350    То Халилу врло тешко било, 0351    Своме брату напријеко каже: 0352    »Јера Мујо, да од Бога нађеш? 0353    Ако нам је остао од баба, 0354    У њему ти половину питам; 0355    Ако смо га стекли на мејдану, 0356    И тако ти половину питам; 0357    А да смо га купили за благо, 0358    И тако је моја половина; 0359    Ако ти га довела кадуна, 0360    У њем’, Мујо, хисе моје нема; 0361    Или дати, ил’ не дати Мујо, 0362    Ја ћу ићи бијелом Скрадину.« 0363    У том збору зора ударила. 0364    Види Мара, не ће без белаја, 0365    Па Хрњици бесјеђаше Мара: 0366    »Шта је теби, једна чифтелијо, 0367    Јеси ли се препануо, Мујо, 0368    Тијеснога Модровића кланца, 0369    И низ кланац седам чардакова, 0370    Што у њима седам харамбаша? 0371    Ако си се препануо Влаха, 0372    Моју ћу ти књигу начинити, 0373    Па ћеш ласно сићи до Скрадина. 0374    А тебе ћу преобући Мујо: 0375    На те удрит’ поповске хаљине, 0376    Од ђогата начинићу шарца. 0377    Кад окренеш од Јанока града, 0378    Јадовну ћеш прегазит планину. 0379    Доклен сиђеш Модровића кланцу, 0380    Прва ће те дочекати гуја – 0381    Љута гуја Томанович Вуче. 0382    Кад испаднеш на поглеђе, Мујо, 0383    Видјећете са чардака Вуче, 0384    И своје ће опремит’ пандуре 0385    У тијесан Модовића кланац. 0386    А немој ми морити се, Мујо, 0387    Нек те сведу бијелу чардаку! 0388    Питаће те Томановић Вуче: 0389    »»Оклен, Мујо, шаровита гујо, 0390    Зар си чуо за наше весеље? 0391    Па се није оженити с миром, 0392    Ни љепоти удати дјевојци; 0393    Да се не ћеш догодити близу!«« 0394    Подај књигу Томановић Вуку, 0395    Па ће тебе пропустити Вуче. 0396    Друга ће те дочекати гуја, 0397    На чардаку Бјелобрче Вуче. 0398    Питаће те Бјелобрче Вуче: 0399    »»Оклен, Мујо, шаровита гујо? 0400    Зар си чуо за наше весеље, 0401    Па се није оженити с миром, 0402    Ни љепоти удати дјевојци?«« 0403    Подај књигу Бјелобрку Вуку, 0404    Па ће тебе пропустити Вуче. 0405    Отолен је сахат до чардака, 0406    До чардака харамбаше Павла. 0407    И њем подај књигу шаровиту, 0408    Па ће тебе пропустити Павле. 0409    Отолен је сахат до чардака, 0410    До чардака Пивојла војводе. 0411    Питаће те Пивојле војвода: 0412    »»Гдје ћеш данас, Мујо несретниче?«« 0413    Подај њему књигу шаровиту, 0414    Па ће тебе пропустити с миром. 0415    Отолен је сахат до чардака, 0416    До чардака Ладојла војводе. 0417    У богазе пасти ће пандури. 0418    Одвешће те до б’јела чардака. 0419    Питаће те Ладојле војвода: 0420    »»Гдје ћеш данас, чифтелија Мујо?«« 0421    Подај њему книгу шаровиту, 0422    Пустиће те војвода Ладојле. 0423    Отолен ћеш ударити, Мујо, 0424    Ударити Мандушића лугу. 0425    Кад се схватиш поља скрадинскога, 0426    Ту су Власи хендек претрапили, 0427    А у хендек воду навратили: 0428    На хендеку на чекме ћуприја, 0429    На њој сједи ћорава Марија. 0430    Па ћеш граду на капију сићи, 0431    На капији капиџија Мато, 0432    Питаће те капиџија Мато: 0433    »»Куд ћеш, Мујо, шаровита гујо? 0434    Зар си чуо за наше весеље, 0435    Па се није оженити с миром 0436    Ни љепоти удати дјевојци?«« 0437    Ти му пружи књигу шаровиту, 0438    Па ће тебе пропустити с миром. 0439    Па ћеш даље полазити Мујо, 0440    Ал не удри под банову кулу, 0441    Већ наљези кроз т’јесне сокаке, 0442    До мејхане крчмарице Паве, 0443    Па код Паве конак учините. 0444    Она ће ти бити на помоћи, 0445    Да ожениш гојеног Халила, 0446    Младом шћерцом од Скрадина бана.«« 0447    У ријечи, у којој бијаху, 0448    Кад зорица помолила лице, 0449    Скочи Мујо на ноге лагане, 0450    Па дозивље гојеног Халила: 0451    »Ха, на ноге,мој брате Халиле, 0452    Јер је нама вакат путовати!« 0453    Види Муја, ујела га гуја, 0454    На се меће поповске хаљине. 0455    Води Мара Мујова ђогата, 0456    Од њег је шарца начинила, 0457    Па му даје књиге шаровите. 0458    На готове коње засједоше, 0459    Па одоше пољем зеленијем. 0460    Кад су дошли Модровића кланцу, 0461    Угледа их Томановић Вуче. 0462    Своје Вуче опреми пандуре, 0463    Доведоше Муја и Халила. 0464    Па говори Томановић Вуче: 0465    »Оклен, Мујо, шаровита гујо? 0466    Зар си чуо за наше весеље, 0467    Па се није оженити с миром, 0468    Ни љепоти удати дјевојци, 0469    Да се не ћеш догодити близу?« 0470    Тад му Мујо тихо проговара: 0471    »Остави се, Томановић Вуче, 0472    Гдје ти Муја видје и Халила?« 0473    Тад му књигу даде Марушину. 0474    Кад је Вуче добави у руке, 0475    Па погледа низ књигу јазију, 0476    Своју капу оборио с главе: 0477    »Опрашћај ми, брате духовниче, 0478    Немој мене повидјети бану, 0479    Што сам тебе резил учинио. 0480    Двадес’т ћу ти дати маџарија, 0481    Јера моје није русе главе.« 0482    Опрашћа му, маџарије прими, 0483    Па окрену низ Модровић кланац. 0484    Отолен је сахат до чардака, 0485    До чардака Бјелобрка Вука. 0486    Угледа га Бјелобрче Вуче, 0487    У богазе опреми пандуре, 0488    Дочекаше Муја и Халила, 0489    Ухватише, сведоше чардаку. 0490    А изашо Бјелобрче Вуче, 0491    Тешко кара на ђогата Муја: 0492    »Гдје ћеђ, Мујо, божји несретниче, 0493    Зар си чуо за наше весеље, 0494    Па се није оженити с миром, 0495    Ни љепоти удати дјевојци?« 0496    Не шћеде му ни ријечи Мујо, 0497    Једну књигу даде Марушину. 0498    Кад је књигу преучио Вуче, 0499    Своју капу оборио с главе, 0500    Духовнику узенђије љуби: 0501    »Опрости ми, брате духовниче, 0502    Што сам тебе резил учинио, 0503    Немој мене повидјети бану, 0504    Да ти двадес’т маџарија дадем, 0505    Јера моје није русе главе.« 0506    Опрости му, маџарије прими, 0507    Оде Мујо низ Модровић кланац. 0508    Отолен је сахат до чардака, 0509    До чардака харамбаше Павла. 0510    Љута га је опазила гуја, 0511    Љута гуја харамбаша Павле, 0512    На пандуре зорбу учинио: 0513    »Полетите, ни једног не било! 0514    Ев’ одовуд низ богазе Муја.« 0515    Полетјеше, ухватише кланце, 0516    Ухватише на ђогату Муја, 0517    Доведоше Павлову чардаку. 0518    А изашо Павле из чардака, 0519    Љута кара Муја и Халила. 0520    Мујо Павлу не шће ни ријечи, 0521    Вет му књигу подаде Марину. 0522    Кад је Павле књигу проучио, 0523    Своју капу укинуо с главе: 0524    »Опрашћај ми, брате духовниче, 0525    Четр’ест ти ево маџарија, 0526    Немој мене повидјет госпару, 0527    Што сам тебе резил учинио.« 0528    Опрости му, прими маџарије, 0529    Оде Мујо низ Модровић кланац, 0530    Одонлен је сахат до чардака, 0531    До чардака Пивојла војводе. 0532    Пивојле га видје са чардака, 0533    У богазе опреми пандуре, 0534    Ухатише, доведоше Муја. 0535    Изашао Пивојле војвода: 0536    »Гдје ћеш, Мујо, данас, несретниче? 0537    Зар си чуо за наше весеље, 0538    Па се није оженити с миром, 0539    Ни љепоти удати дјевојци?« 0540    Амо су те донијели ђавли.« 0541    Мујо не шће њему ни ријечи, 0542    Вет му књигу даде Марушину. 0543    Кад Пивојле књигу прихватио, 0544    Пивојле је капу оборио: 0545    »Опрости ми, брате духовниче, 0546    Што сам тебе резил учинио!« 0547    Опрости му, прими маџарије, 0548    Па загази низ Модровић кланац. 0549    Отонлен би сахат до чардака, 0550    До чардака Ладојла војводе. 0551    Ладојле га видје са чардака, 0552    У богазе опреми пандуе. 0553    Тек одоше, Муја ухватише, 0554    Доведоше бијелу чардаку. 0555    А изишо Ладоје војвода, 0556    Тешко кара Муја на ђогату: 0557    »Гдје ћеш данас чифтелија Мујо, 0558    Зар си чуо за наше весеље, 0559    Па се није оженити с миром, 0560    Ни љепоти удати дјевојци?« 0561    Да се, ђаво, догодити не ћеш.« 0562    Мујо њему не шће ни ријечи, 0563    Вет му књигу даде Марушину. 0564    Кад Ладојле књигу опазио, 0565    Своју капу оборио с главе: 0566    »Опрости ми, брате духовниче! 0567    Шесет ћу ти дати маџарија, 0568    Немој мене повидјети бану, 0569    Јера ће ме резил учинити.« 0570    Опрости му, прими маџарије. 0571    Оде Мујо низ Модровић кланац 0572    Зеленоме Мандушића лугу, 0573    Хатио се поља скрадинскога. 0574    Кад је био насред поља равна, 0575    Ту су Власи хендек претрапили, 0576    А у хендек воду навратили, 0577    На хендеку на чекмек ћуприја, 0578    На њој сједи ћорава Марија, 0579    А уза њу хиљада пандура. 0580    Бирдем Мара опазила Муја, 0581    На ћуприју опреми пандуре. 0582    Ухватише, доведоше жива, 0583    Па га Мара сувал учинила: 0584    »Гдје ћеш Мујо, шаровита гујо?« 0585    Мујо њојзи не шће ни ријечи, 0586    Вет јој књигу даде шаровиту. 0587    Кад је видје ћорава Марија: 0588    »Куку данас, брате духовниче! 0589    Седамдесет ево маџарија, 0590    Немој мене повидјети бану, 0591    Што сам тебе резил учинила.« 0592    Опрости јој, прими маџарије, 0593    Оде Мујо пољем скрадинскијем. 0594    Граду Мујо на капију сиђе, 0595    На капији шаровита гуја, 0596    Љута гуја капиџија Мато, 0597    Код њег’ три сто плаћеника има. 0598    Бирдем Муја видје и Халила: 0599    »Ев’ одовуд, дјецо, несретника, 0600    Полетите, па га ухватите!« 0601    Полетјеше, те га ухватише, 0602    Доведоше капиџији Мату, 0603    А Мато му тихо проговара: 0604    »Гдје ћеш данас, чифтелија Мујо, 0605    Зар се није оженит с миром, 0606    Ни љепоти удати дјевојци?« 0607    Мујо Мату не шће ни ријечи, 0608    Вет му књигу даде Марушину. 0609    Кад је Мато књигу проучио, 0610    Своју капу укуно с главе: 0611    »Опрашћај ми брате духовниче! 0612    Резил сам те учинио тешко, 0613    Осамдесет прими маџарија, 0614    Немој мене повидјети бану.« 0615    Опрости му, прими маџарије, 0616    Оде Мујо граду на капију, 0617    Низ тијесне загази сокаке; 0618    Не шће Мујо под банову кулу, 0619    Вет окрену на лијеву страну 0620    Мујо сиђе пред пјану мејхану, 0621    Туде има главну посестриму, 0622    У мејхани крмчарицу Паву. 0623    Кад му ђогат дође пред мејхану, 0624    Стаде цика дебела ђогата, 0625    А на њему вика несретника. 0626    Познаде га посестрима Пава, 0627    У скокаке сиђе до ђогата, 0628    Под Хрњицом ухвати ђогата, 0629    Па му Пава рече у сокаку: 0630    »Гдје си, Мујо, Богом побратиме, 0631    У земана три године дана? 0632    Како н’јеси сишо до Скрадина, 0633    Пава паре нема ни динара, 0634    Како тебе нема до Страдина.« 0635    Мујо Пави не шће ни ријечи, 0636    Вет мимо њу прође у мејхану. 0637    Излетјеше двије цуре младе, 0638    У Павице коње прихватише, 0639    А Павица тихо проговара: 0640    »Коње вод’те у топле подруме!« 0641    Оде Пава побру у мејхану 0642    И добар им хизмет учинила, 0643    Варакли им подмаче шћемлије, 0644    А шећерли додаде ракије. 0645    Док Хрњица ћејиф уграбио, 0646    И жарко им присједило сунце, 0647    Пава Мују вели у мејхани: 0648    »Да иђемо у бојеве горње, 0649    Вакан нем је вечерати, Мујо.« 0650    Изиђоше у шикли одају, 0651    Изнесе им господску вечеру, 0652    А приправи црвенику вино. 0653    Вечераше и егленисаше, 0654    Мујо Пави вели у мејхани: 0655    »О Павице, посестримо драга! 0656    Питаћу те, да ми право кажеш, 0657    Је л’ вам каква госпојица Ана? 0658    Јер сам, Паве, нијет учинио, 0659    Овог вакта оженити брата; 0660    Би ли била за мога Халила?« 0661    А стаде му зборити Павица: 0662    »А каква је наша госпојица! 0663    Што је, Мујо, одгојила т’јело, 0664    Не гледала сунца ни мјесеца, 0665    Ни бијела дана ни облака. 0666    Имала је доста муштерија, 0667    Па не шћела наша кафазлија.. 0668    Бабу јој се веће додијало, 0669    Па Аници шћери говорио: 0670    »»Удај се, моја кафезлија, 0671    Зар ћеш баба спремит у просјаке? 0672    Што ми љето јечма донијело, 0673    Сватовски ми коњи позобаше; 0674    Што бијаше бјелице пшенице, 0675    Изједоше твоје муштерије; 0676    Што би, Ано, вина и ракије, 0677    Све попише на оџаку моме.« 0678    А Аница бабу бесјеђаше: 0679    »»О мој бабо, од Скрадина бане! 0680    Зар ли ти је дотешчала Ана 0681    У земана седам’ест година? 0682    Сад ћу главом ићи по свијету, 0683    Како пчела по медену цв’јету.«« 0684    Вели њојзи од Скрадина бане: 0685    »»Метнућу те на кошију, Ане, 0686    А ситне ћу расписат мандате, 0687    Низ седам их спремити земаља. 0688    Ко год има коња за мејдана, 0689    Ја кобилу, брзу бедевију, 0690    Не’ је води тврдоме Скрадину, 0691    Нек’ хајвана пушћа на кошију.«« 0692    То јој рече, па на ноге сину, 0693    Сађе бане на своје ахаре, 0694    Гдјено цури сједе муштерије: 0695    »»Сваки своме хајде завичају, 0696    Ја ћу моје спремити мандате; 0697    Свед’те коње бијелу Скрадину, 0698    Пушћајте их на врх на кошије; 0699    Ко је год’јер цури муштерија, 0700    Нек их води кроз недјељу дана! 0701    Свед’те ате а вод’те парипе 0702    И кобиле брзе бедевије.«« 0703    Оста бане пишући мандате, 0704    Опрема их у четири стране. 0705    Вр’јеме траја за недјељу дана, 0706    Све се купи бијелу Скрадину. 0707    Петак данас, а сјутра субота, 0708    Рок недјеља, мејдан понедјељак.« 0709    Скупили се ати и парипи: 0710    Кад им цвијет недјељица дође, 0711    А на граду цикнуше топови, 0712    Мујо Паве пита у мејхани: 0713    »Што је оно, посестримо драга, 0714    Да ме није опазила стража, 0715    »Није, Мујо, жељела те Пава! – 0716    Није оно од Скрадина стража, 0717    Већ је оно Бановић Михајло – 0718    И он граду оде на капију, 0719    Потписиват коње и јунаке. 0720    Што потпише коња и јунака, 0721    Сваком узме жуту маџарију, 0722    Па свакиме Михо уговара; 0723    Чији парип на кошију дође, 0724    Да је његов парип од мејдана.« 0725    То Хрница стаге говорити: 0726    »Не дам Паве, дебела ђогата, 0727    Да би цуру никад не видио.« 0728    А у њ Халил очи исколачи: 0729    »Даћеш, Мујо, даћеш чифутине, 0730    Рад’ шта сам се замучио ’вамо, 0731    Рад љепоте кафезли Анице, 0732    Ја ћу водит коња на капију.« 0733    То му рече, па на ноге сину, 0734    Сађе Халил у подрум ђогату, 0735    Од јасала дријеши ђогата, 0736    Љуби коња с’ обедвије стране: 0737    »Мој ђогате и брате и друже! 0738    Ороми ми у ноге четири, 0739    А објеси уши низ образе, 0740    Док те граду стегнем на капију, 0741    Не би л’ Бог до, Миха преварио.« 0742    Хајван бјаше, ама знадијаше; 0743    Сведе коња у криве сокаке, 0744    Кад му стаде клецат низ сокаке, 0745    А за њиме пристанула Пава. 0746    Стегли коња граду на капију, 0747    А Бановић сједи у шћемлији, 0748    Пред собом је тефтер расклопио, 0749    У чем коње пише и јунаке, 0750    Халил њему божју помоћ викну, 0751    Бановић му прихватио здравље: 0752    »Да си здраво, опран бајрактаре! 0753    Што си граду сиш’о на капију?« – 0754    »Да попишеш мене и ђогата, 0755    Да га сјутра пушћам на кошију.« - 0756    »А што ће ти, жалосна ти мајка! 0757    За што водиш саката хајвана? 0758    Зар не видиш ата и парипа 0759    И кобила брзих бедевија? 0760    Кад попишем тебе и ђогата, 0761    Мени даћеш жуту маџарију.« – 0762    »Бановићу, млад’ господичићу! 0763    Ти не жали моје маџарије, 0764    Даћу двије, да ти криво није.« 0765    Док пописа коња и јунака, 0766    И даде му јапту на јунака. 0767    Када видје крчмарица Пава, 0768    Да превари Бановић-Михајла, 0769    На муштулук тричи у мејхану, 0770    Иза гласа муштулуке пита: 0771    »Ено Халил превари Михајла!« 0772    Мујо седам даде маџарија 0773    Муштулука посестрими Пави. 0774    У том Халил доведе ђогата, 0775    Теглећи га у подруме вруће, 0776    Положише зоби и сијена. 0777    Мујо Паве у мејхани пита: 0778    »Посестримо, за Бога милога! 0779    Чијег’ коња најбржјега хвале, 0780    Да ће први на кошију саћи?« 0781    Пава Мују у мејхани каза: 0782    »Хвале, Мујо, витку бедевију, 0783    Јер је с мора дош’о Арапине: 0784    Седам му је одн’јела мејдана. 0785    Кад је наша чула кафезлија, 0786    В’ома се је кахар учинила, 0787    Вазда сузе од очију ваља.« 0788    А каже јој у мејхани Мујо: 0789    »И ђогат је мејданџија стара, 0790    Видјећемо, док огране сунце.« 0791    У томе им кара акшам дође, 0792    Мрку туде ноћцу преноћише. 0793    Кад у јутру жарко грану сунце, 0794    На Скрадину пукоше топови. 0795    »Шта је оно, посестримо драга?« – 0796    »Ено, Мујо, на белај удрио, 0797    Већ се стере чоха венедичка 0798    Од авлије, граду до капије, 0799    Куд ће наша наљећ’ кафезлија, 0800    Сад ћеш видјет од злата кочију, 0801    Под кочијом двије бедевије, 0802    Бијеле су како двије виле, 0803    Па ће граду на капију сићи, 0804    Сејир чинит коње и јунаке.« 0805    У ријечи, гдјено и бијаху, 0806    Кад наљезе кочија од злата, 0807    У кочији кафезлија млада, 0808    Она граду сиђе на капију, 0809    У капији устави кочију, 0810    Бир подиже кафез на кочији, 0811    На кафезу наслонила главу, 0812    Сејирити коње и јунаке. 0813    Свак наводи ата и парипа, 0814    И кобиле, брзе бедевије, 0815    Сваког сејир чини кафезлија. 0816    Кад наљезе с мора Арапине, 0817    А наведе витку бедевију, 0818    Кад га видје кафезли Аница, 0819    Па затвори варакли кочију, 0820    Арапину из кочије викну: 0821    »Копилане, морски Арапине! 0822    Бога ми ти суђеница н’јесам, 0823    Волим скочит у море на главу, 0824    Нек ти моје да обљубиш лишце!« 0825    То Арапин хаје и не хаје, 0826    Од одведе витку бедевију, 0827    А нападе дијете Халиле, 0828    Он притегли саката ђогата, 0829    Указа се на кочији Ана. 0830    Кад угледа Мујова Халила 0831    И код њега саката ђогата, 0832    Аница се из кочије јавља: 0833    »Маџарине, весела ти мајка! 0834    Добро ти си подгојио т’јело, 0835    Ах’ да ти је пасја бедевија! 0836    Да ми први на кошију сиђеш.« 0837    Вели Халил Ани код ђогата: 0838    »Ој Анице, из ока зенице! 0839    Дову Богу чини господару, 0840    Да прехрне ђогат од мејдана, 0841    Бога ми је мејданџија стара.« 0842    Оста Ана Бога молијући, 0843    Оде Халил низ росну ливаду, 0844    Момак сиђе лугу зеленоме. 0845    Дуга трка, четири сахата, 0846    Испред луга гајтане препели, 0847    За гајтане коње заводили, 0848    Све на гајтан прси наслонили. 0849    Доклен Халил заведе ђогата, 0850    Потегоше, гајтан прекидоше, 0851    А у поље коњи ударише, 0852    Халил коњу колане притеже. 0853    Гледају га четири Маџара, 0854    Па му вичу грлом иза гласа: 0855    »Маџарине, гром те ударио! 0856    Што не јашеш сад ђогата твога. 0857    Ал га данас ни пушћати не ћеш?« 0858    Викну момак из зелена луга: 0859    »Ако мени до пошљетка дође, 0860    Не реците, да је пријевара!« 0861    Тада момак сједе на ђогата, 0862    Тако траја до пола сахата, 0863    У зелено поље ударио. 0864    Достиже му један бундар коња, 0865    Гдје из стиже, остави их за се: 0866    Опет мало напријед бијаше, 0867    Опет стиже један дундар коња, 0868    Три велика остави дундара, 0869    Тад мишљаше, да први бијаше, 0870    Поче свога зафтити ђогата. 0871    Так закликну нагоркиња вила, 0872    Она виче именом Халила: 0873    »Гони коња, ја те пожељела, 0874    Зар не видиш, - њима не видио! – 0875    Гдје си готов на кошију први.« 0876    Момак зачу, шта кликује вила, 0877    Тад у руку добави татарку, 0878    Преметну три четири пута. 0879    Стаде цика Мујова ђогата, 0880    А на њему вика несретника, 0881    Трбуси му о тле ударише, 0882    Бакрачлије земље заватише, 0883    Трбуси му дјетелину пасу, 0884    Сад би реко, да је од лугова; 0885    Кад достиже два добра алата, 0886    Два алата Секул-капетана, 0887    И кобилу Петра ђенерала, 0888    И два вранца Иван-капетана, 0889    И зекана бечког бајрактара. 0890    Кога стиже, оставља га за се, 0891    Тад мишљаше да први бијаше. 0892    Зафти момак под собом ђогата, 0893    Закликова вила из облака: 0894    »Гони коња, не живио мајци! 0895    Зар не видиш морског Арапина, 0896    И његове витке бедевије?« 0897    А кад момак очи на ђогату, 0898    В’ома кара под собом ђогата, 0899    Јер су трећи сахат прихватили. 0900    Док су сахат трећи извршили, 0901    Четвртог краја добавили, 0902    Стадоше им коње мијешати. 0903    Халил виче морског Арапина: 0904    »Море ли ти примицат кобила?« 0905    А Арап му тихо проговара: 0906    »Не прогони танак Маџарине! 0907    Хиљада ти ево маџарија, 0908    Не губи ми бедевији нама, 0909    Седам ми је одн’јела мејдана, 0910    На поклон ти кафезлија млада.« 0911    За то момак ни хабера нема, 0912    Већ претјера дебела ђогата; 0913    Арапин га с’ бедевије виче: 0914    »Маџарине, жалосна ти мајка! 0915    Зар не жалиш под собом ђогата, 0916    Под ђогатом плоча не имаде, 0917    Из копита црна крв избија.« 0918    Жао њему дебела ђогата, 0919    Устави га, жалосна му мајка, 0920    Све четири плоче под ђогатом, 0921    Тад га чизмом и мамузом крену, 0922    А ђогат му одмахује репом, 0923    Не море му макнут корачаја. 0924    Стаде бити Мујова ђогата, 0925    Стоји цика дебела хајвана, 0926    Подвикнула нагоркиња вила: 0927    »Зар не видиш, њима не видио! 0928    Арапове сплентале га виле, 0929    Камо ли ти двије пушке мале? 0930    Ето ти их у гриви ђогату, 0931    Па кроз гриву пали из пушака,« 0932    Пукоше му двије златке мале, 0933    Тад му ђогат ноге отворио. 0934    Кад је било од поле сахата, 0935    Стадоше се мијешати главе. 0936    Видје ли ти морског Арапина! 0937    У руци му паклена канџија, 0938    Ђогата му удари по глави, 0939    Ђогат му се у коловрат врати. 0940    На ђогату добар бињеџија, 0941    Удара га чизмом и мамузом. 0942    Кад ли мало напријед бијаху, 0943    Крај Арапа натјера ђогата, 0944    На очи му нападоше крила, 0945    Нуз бедре му сину ћемерлија, 0946    Рамена му обори и главу 0947    Остало му трупа на кобили. 0948    То га мало гледа и велико, 0949    Јер изишло граду на бедеме. 0950    Крај кобиле претјера ђогата, 0951    Први ђогат на кошију сиђе. 0952    Из кошије излети дјевојка, 0953    Под Халилом ухвати ђогата: 0954    »Богу хвала, кад сам дочекала! 0955    Н’јесам црну запанула ђавлу.« 0956    Прилетјеше одмах хизмећари, 0957    Од Анице коња прихватише, 0958    А пукоше топови на граду, 0959    Шенлук чини од Скрадина бане. 0960    Тад се Халил с Аницом јамио. 0961    Па се шеће крај кочије златне, 0962    И често јој приносаше главу, 0963    Б’јелом грлу и грозном ђердану, 0964    И често јој закидива зубе. 0965    Кад ето ти десет хизмећара, 0966    Они воде лијепу дјевојку; 0967    Љуто цвили лијепа дјевојка, 0968    А спомиње турску вјеру често: 0969    »Турска вјеро, рано непребона, 0970    Брже ти ми у лудости прође!« 0971    Халил свије кафезлије пита: 0972    »Шта је оно, срце моје драго?« 0973    Казује му банова Аница: 0974    »Мој драгане, млади бајрактаре! 0975    Оно ми је из двора робиња, 0976    Па је бабо меће на кошију, 0977    Туркиња је, црна кукавица, 0978    Шђерца Злата Брдалић Мердана, 0979    Заручница Ћулића Нухана, 0980    Посестрима Мујова Халила; 0981    Ево дван’ест пунијех година, 0982    Са мном вазда у кафезу била; 0983    Сад ће пјеше трчат бајрактари.« 0984    Кад то очу дијете Халиле, 0985    Он низ прси објесио главу. 0986    Кад то видје кафезлија млада, 0987    Па му Ана тихо проговара: 0988    »Шта је теби драги бајрактаре, 0989    Ал’ ти танка, а висока н’јесам, 0990    Ал’ ти б’јела, ал’ румена н’јесам? 0991    Ил’ ти соја господскога н’јесам, 0992    Ил’ ти н’јесам на твом срцу драга, 0993    Што се ваља по прсима глава?« 0994    Тад јој Халил тихо проговара: 0995    »Овдје нигдје никог мога немам, 0996    Немам на ком тебе оставити, 0997    Ја бих пјеше трчо на кошију, 0998    Кад у тебе робињица била, 0999    Нек ти хизмет чини до вијека.« 1000    Онда она њему говорила. 1001    »Ти се мени не бој ни ђогату, 1002    Док је бабо од Скрадина бане!« 1003    Стадоше се свлачит бајрактари, 1004    И свуче се дијете Халиле, 1005    На кошији остави хаљине. 1006    Кад педесет пође бајрактара, 1007    Кад су били усред поља равна, 1008    Трка пјешка два пуна сахата, 1009    Потекоше лаки бајрактари. 1010    Кад су били у првом сахату, 1011    Мујов Халил у задњијем скаче; 1012    Кад јамише другога сахата, 1013    Мујов Халил у средњем бијаше, 1014    Кад је било од пола сахата, 1015    Наприједа гледа бајрактара, 1016    Гдје далеко Иван уграбио. 1017    Тад се за њим Халил наставио. 1018    Кад стадоше поред бит рамена, 1019    Халил виче Иван-бајрактара: 1020    »Мореш ли ми примицати Хала?« 1021    Мимо њ’ момак на кошију прође, 1022    А изашла Брдарића Злата, 1023    Па угледа Мујова Халила, 1024    Познаде му мадеж на мишици: 1025    »Богу хвала! Кад сам дочекала, 1026    Кад ја мојег видјех побратима!« 1027    Хиљаду се разори пушака, 1028    У томе му срећа донијела, 1029    Банови су близи хизмећари, 1030    На рукама јамише Халила, 1031    А топови пукоше на граду; 1032    Шенлук чини од Скрадина бане, 1033    Зет му другу однесе кошију. 1034    На рукама њега донијеше, 1035    Сједоше га тасту уз кољена, 1036    Бан Халила ћурком пригрлио, 1037    А своју му чашу покучио. 1038    Тако траја, док му ноћца дође. 1039    Дван’ест му се скупи вијећника, 1040    Па стадоше зборит вијећници: 1041    »Дајдер бане, да се послушамо. 1042    Зета стече, млада бајрактара, 1043    А на теби бановина тешка, 1044    Јера теби деведесет љета, 1045    Да метнемо новог ђенерала, 1046    Нек’ управља твојом бановином.« 1047    То им бане врло кајил био, 1048    Ђенералску капу устакоше, 1049    А банову хрку пригрнуше, 1050    Ђенералску сабљу припасаше, 1051    А завика дван’ест вијећника: 1052    »Богу хвала, новог ђенерала! 1053    Сад управљај, како ти је драго.« 1054    У Скрадину што би поглавара, 1055    На зијафет иђу генералу, 1056    Па гледају новог ђенерала. 1057    Тако траја за недјељу дана, 1058    Велики им слобод учинио, 1059    Свачија је отворио врата, 1060    И на граду диго капетана 1061    И обноћ му отворена врата. 1062    Тако траја за петнаест дана, 1063    Модровића диже харамбаше, 1064    Из ћуприје ћораву Марију. 1065    Кад шестн’есто јутро настануло, 1066    Зајадио у мејхани Мујо: 1067    »Паве моја, посестримо драга! 1068    Мореш сићи до Халила мога, 1069    Заишти ми у брата ђогата, 1070    Да ја, Паве, иђем на Крајину, 1071    Бели се је Халил покрстио 1072    Раз Анице, кафезлије младе; 1073    Да Бог да га пожелио Мујо!« 1074    Пава Мују у мејхани виче: 1075    »На зијафет хајде ђенералу, 1076    Вазда чекај до акшама Мујо, 1077    Разић’ ће се дванаест в’јећника, 1078    Па заишћи дебела ђогата, 1079    Халил ће ти ждеваб учинити.« 1080    Мујо скочи на ноге лагахне, 1081    Мујо новом дође ђенералу. 1082    Кад угледа свог брата Халила, 1083    Појекује са срдашца свога: 1084    »Приступити ваља ђенералу.« 1085    Кад приступи новом ђенералу, 1086    Добро му је мјесто начинио, 1087    Вазда био до захода сунца, 1088    Разиђе се дванаест в’јећника, 1089    Мујо брата завика Халиала: 1090    »Мој Халиле, божји несретниче! 1091    Јеси ли се брате покрстио 1092    Раз банове кафезли Анице?« – 1093    »Нијесам се покрстио Мујо.« – 1094    »Дај ми коња, дијете Халиле, 1095    Да ја одмах иђем на Крајину,« 1096    Халил вели брату Мују своме: 1097    »Одмах хајде Пави у мејхану. 1098    Ноћас чекај мене у мејхани, 1099    Мркле ноћи до седам сахата. 1100    Сад ћу сићи пред пјану мејхану, 1101    И довешћу дебела ђогата, 1102    И довешћу цуре обадвије. 1103    И видиш ли, несретниче Мујо, 1104    Од како је Скрадин постануо, 1105    У њем никад право није било, 1106    Као што сам данас учинио. 1107    Свачија сам врата отворио, 1108    Са капије диго капетана, 1109    А с’ ћуприје ћораву Марију, 1110    С Модровића седам харамбаша, 1111    Сад у њима ни пашчета нема, 1112    Ноћас ћемо бјежат на Крајини, 1113    Мркле ноћи о седам сахата.« 1114    Одмах Мујо на ноге скочио, 1115    Чека брата у пјаној мејхани. 1116    Док му сахат седам ударио, 1117    Халил сиђе пред пјану мејхану, 1118    И доведе дебела ђогата. 1119    Крај Халила цуре обадвије, 1120    А хазур му Мујо из мејхане, 1121    Изведоше косата малина; 1122    Халиј јаше дебела малина, 1123    А Хрњица притиште ђогата, 1124    Халил свога покреће малина, 1125    А дарива посестриму Паву, 1126    Шаком Пави маџарије дава. 1127    Оста јадна кукајући Пава, 1128    Оде мујо граду на капију, 1129    И побјеже пољем скрадинскијем. 1130    Гдје је срећа, ту је и несрећа. 1131    Кад падоше до зелена луга, 1132    Све лугове притиснула тама, 1133    Па затрта, гром га ударио! 1134    Изгубио уз планину пута. 1135    Мучио се крај зелена луга, 1136    Док од брда удри даница, 1137    А за њоме сабах и зорица, 1138    А пукоше топови на граду; 1139    За њима се поточ отиснуо, 1140    Брдом пјешци, пољем коњаници, 1141    Ухватише Модровића кланац. 1142    Док се Мујо добавио пута, 1143    Па на први богаз напануо, 1144    Усу лунта око друма пута. 1145    Туде се је препануо Мујо, 1146    Па завика Брдалића Злату: 1147    »Бацићу те са ђогата мога, 1148    Могу с тебе изгубити главу.« 1149    А завика кафезлија млада: 1150    »Мој дјевере, од злата прстене, 1151    Ако жалиш допанути рана, 1152    Гони коња на лијеву страну, 1153    Да иђемо у пећину ст’јену, 1154    Гдје су наше зимовале овце; 1155    Да удари од Беча ћесаре, 1156    Нико тебе извадити не ће, 1157    Камо л’ бабо од Скрадина бане.« 1158    Сврнуше се у пећину ст’јену, 1159    У пећину коње уведоше. 1160    На Муја се сила укупила, 1161    А Мујо се из пећине брани, 1162    Не могу му ништа учинити. 1163    Довезоше баљемез топове, 1164    Бише Муја три бијела дана; 1165    Није ласно брдо оборити – 1166    Кад четвто јутро настануло, 1167    Ал Халилу додијала жеђа: 1168    »Сад’ ћу, Мујо, заклати малина.« 1169    А закука кафезлија млада: 1170    »Биће твоја обломљена крила!« 1171    Ту изишо од Скрадина бане 1172    И његових дванаест в’јећника. 1173    Што банова осуђива правда? 1174    Да доведу тридес’т дјевојака, 1175    Све сестара влашкијех сердара 1176    И пред њима Ивковића Косу, 1177    Да варају дјевојке Халила, 1178    Не би ли га измамиле сама. 1179    Страшна сила причека Халила, 1180    Да га бију из дугих пушака. 1181    Кад им коло дође дјевојака 1182    И пред њима Ивковића Коса, 1183    Па намјести коло на ледини, 1184    А запјева коловођа Коса, 1185    А припјева Мујова Халила: 1186    »О Турчине, дијете Халиле! 1187    Ако јеси мушко иколико, 1188    Испани дер пред пећину ст’јену, 1189    Да ме видиш коловођу младу; 1190    И више сам и љепша од Ане.« 1191    Ал то чује дијете Халиле; 1192    Ухалила, - жалосна му мајка, - 1193    Аница му на крилу заспала, 1194    Па му жао пробудити Ане. 1195    Опет пјевну Коса Ивковића; 1196    А припјева Мујова Халила: 1197    »Ако ли си мушко иколико, 1198    Да те видим, жалосна ти мајка!« 1199    Скрила му се пробуди Аница: 1200    »Шта је оно пред пећином ст’јеном?« - 1201    »Коло пјева тридес’т дјевојака, 1202    Ен’ изашла твоја јараница, 1203    Јараница Ивковића Коса; 1204    Видјећу је, да ћу погинути!« 1205    То јој рече па на ноге сину, 1206    А закука кафезлија млада: 1207    »Немој моју гледат јараницу, 1208    Убиће те, преварити ће те.« 1209    За то момак хаје и не хаје, 1210    Из пећине колу припануо, 1211    Ухвати се с коловођом Косом, 1212    Окренуше коло наоколо, 1213    Не могаше убити Халила. 1214    Каил Коса видјет јараницу, 1215    Да дјевојци на пећину сиђе, 1216    Сивну коло пећини на врата. 1217    Кад уљезе три’ест дјевојака, 1218    Док Аница Косу опазила, 1219    С дјевојком се, загрливши, љуби, 1220    Коса врло мудра и разумна, 1221    Понијела џепе куханије. 1222    Па им Коса слаткарију дава. 1223    Иза тога до мало земана 1224    Неко пјевну низ Модровић кланац, 1225    Како виче, ко да јелен риче, 1226    И буково полијеће лишће. 1227    Халил вели: »Ево, Мујо, Тала.« 1228    Мујо рече:«Отклен ти је Тале? 1229    Жалосна ти у пећини мајка!« 1230    Тад пукоше двије пушке мале, 1231    И оба су бистра џефердара, 1232    Познаје их дијете Халиле: 1233    »Ено, Мујо, двије пушке мале, 1234    Оно оба иђу Куртагића. 1235    Њихови су, брате, џефердари.« 1236    У ријечи, у којој бијаху, 1237    Кад пукше двије пушке мале, 1238    Познаје их дијете Халиле: 1239    »Ено, Мујо, пуше двије мале, 1240    И оба су бистра ренедика, 1241    Браћа иђу, два Ферезагића.« 1242    У томе се заметнула кавга: 1243    Грми, с’јева, крв се пролијева, 1244    Тако траја четири сахата. 1245    Пала тама од неба до тала, 1246    Није тама, да је од облака, 1247    Већ од брза праха и олова. 1248    Кад у пети сахат ударио, 1249    Вика стаде пред шећином ст’јеном. 1250    Кад угледа дијете Халиле, 1251    Гдје се темре поби у ледину, 1252    На темрету зелен бајрак вија; 1253    То бијаше Ђулићу Нухане, 1254    Тада Халил паде до Нухана, 1255    Руке криле, у чело се љубе. 1256    Стадоше се купит бајрактари, 1257    Тридесет се скупи бајрактара. 1258    Кад се тридес’т склопи бајрактара, 1259    Из пећине шићар извадише, 1260    Под’јели им тридес’т дјевојака: 1261    Сваком даде по танку маџарку, 1262    А Ђулићу Брдалића Злату. 1263    Ко погибе, жалосна му мајка, 1264    Ко остаде, весела му мајка! 1265    Дотлен били крвници војници, 1266    А отолен кићени сватови. 1267    Ту шехите своје покопаше, 1268    Рањенике своје понијеше, 1269    Окренуше уз Модровић кланац, 1270    И одоше своме завичају.